Јако битан број. Баш!

На поклоничком путавању у Грчку и на острво Видо имао сам част упознати господина Љубомира Сарамандића, кустоса “Српске куће” на Крфу. Разочарам сам био чињеницом колико мало знамо о властитој историји и колико смо учили о стварима које нису битне, а преко оних битних би само прелетјели. Господин Сарамандић нам је одржао кратак историсјки час и причајући о голготи кроз коју је прошла српска војска изазвао је у мени помијешане емоције од туге, љутње, срама и на крају поноса што сам Србин. Посебно ме погодило то што уопште нисам имао појма да је скоро трећина мог народа изгубила живот у Првом свјетском рату. Морам објавити један кратак текст из листа “Српске новине” који ће помоћи и вама да схватите жтрву коју је дала Србија.
Можете ли да запамтите један број? Овај:27,78. Јако битан број. Баш!
Када се погледају страдања и разарања која сваки рат доноси, по својој чудовишној природи, доноси – онај Велики, Први светски, оставио је ужас за собом. По Србију, нарочито. Да, било је држава које су изгубиле више људи. Руси 3,3 мил. од њихових 175 мил. грађана. Немци 2,8 мил. од 64,9, Аустроугарска 2,08 мил. од 51,4, Французи 1,7 од 39,6 милиона, а Британци 1,01 од 45,4 мил.
Али …
Русија је у Великом рату изгубила 1,94% своје популације. Немци 4,3%, Аустроугари 4,05%, Французи 4,39%, Британци 2,23%. Страшне су то бројке, понегде малтене 5% становништва, сваки 20. грађанин трагично је страдао у Првом светском рату.
А Србија?
Према подацима Мировне конференције у Паризу, Србија је изгубила 1.247.435 људи. Од око 4,5 милиона колико их је било у држави пред избијање рата, трагично је страдало скоро милион и 250.000 наших сународника. Србија је тада изгубила тачно 27,78% своје популације!
27,78%! Нестварно зар не?!
Ратови су страшна ствар. Зато треба поштовати и сећати се оних који су дали своје животе да би ми били данас ту где јесмо, у прилици да будемо бољи него што јесмо.
Отићи на Крф, а не послушати историску бесједу господина Љубомира Сарамандића је обичма екскурзија која накох што га саслушате постаје својеврсно поклоничко путовање.
Хвала господину Сарамндићу, кустосу „Српске куће“ на Крфу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *