Обраћање предсједника „Ратних ветерана Невесиње“ на Скупштини Ветерана Републике Српске у Броду. Дио материјала је прочитан на Скупштини (због великог броја учесника) док је комплетан материјал достављен Предсједништву Ветерана Републике Српске
Браћо и сестре, поштовани саборци!
Ако нам истиче рок трајања, онда наша борба мора бити усмјерена на наше потомке. Да се никад не постиде нашег дјела. Ми се не смијемо стидити својих побједа и морамо се поносити што смо остали живи! То је срећа. То је привилегија. Не смијемо дозволити и стално потенцирати флоскулу „Срамота је што смо остали живи!“ То није срамота, већ срећа и привилегија, јер живот и јесте борба непрестана. Али јасно и прецизно истакнути циљеве и настојати побољшати наш статус док год је то могуће. Ако сада нема пута, морамо га направити, јер свака ОТАЏБИНА има БУДУЋНОСТ само ако води рачуна о својој сопственој дјеци.
Која су права и ко представља онога што је имао срећу да га метак промаши?
Нема никаква права! И нико га и никад није представљао на прави и истински начин! То морамо рећи јасно и гласно. Ово није никаква демагогија, већ чињенично стање! Однос Републике Српске је такав као да смо се борили против, а не за Републику Српску! Стављали смо свој живот на коцку и тада нам је тај залог дјеловао вриједан. Бранили смо Државу у рату, а данас је бранимо у миру радом, изборима, референдумом…
Шта ми у ствари очекујемо од Државе коју смо створили? Ред, ред, и ред! Ми најбоље знамо колико нас је све ово коштало! Република Српска са нама мора бити на добитку, јер ми смо најздравије ткиво овог народа! Тренутна економска ситуација би се могла назвати „спаљивање сопственог огњишта!“ Многи у овој држави не долазе у посао да раде, већ да се што прије врате кући! Када институције закажу, ми плаћамо цех, без обзира на његову висину! Одговорниости на свим нивоима готово да и нема! Тренутно смо доведени до еволутивног степена ТУПЕ ЗАЈЕДНИЦЕ! Постали смо туристи у сопственој земљи, коју смо створили армирајући је уздуж и попријеко!Одговорност за стање у друштву није на народу, већ на елити. Иако је ту елиту народ бирао на изборима, али је елита погрешно схватила народ…НАРОД ИМ ЈЕ ДАО ПОВЈЕРЕЊЕ, а они сваког дана ништа не раде да то повјерење ЗАСЛУЖЕ! НАРОДНО ПОВЈЕРЕЊЕ НЕ СМИЈЕ ДА БУДЕ ПРИВИЛЕГИЈА ЗА УДОБАН ЛИЧНИ ЖИВОТ, ВЕЋ ОБАВЕЗА ДА СЕ КРОЗ ИНСТИТУЦИЈЕ СИСТЕМА ОЈАЧА НАРОД,А ТИМЕ И РЕПУБЛИКА СРПСКА.
Ми морамо прецизно и јасно да изнесемо чињенице и аргументе који се тичу наше популације и то:
БРОЈ БОРАЦА
Крај рата 120 000 – данас 260 000 и више /дупло и више у односу на рат/
Инвалиди- крај рата 25 000 – данас 45 000 и више /скоро дупло више у односу на рат/
Иако се зна да је и у самом рату било много мање бораца а много више посматрача!
Издвајања за ову популацију од стране Републике Српске
– Фонд стамбеног збрињавања износи 20 милиона КМ сваке године. Право на стамбено збрињавање имају породице погинулих бораца и РВИ од I до IV категорије. Овај Програм је требао бити завршен 2015.године и пролонгиран је већ неколико пута усљед нових спискова! Ово је посебан Фонд и он је константан. Никако да се оконча овај Програм како би демобилисани борац- ветеран који се већ дуги низ година налази у стању социјалне потребе да дође на ред!
– Република Српска издваја 225 милиона КМ за борачке категорије и то:
На годишњи борачки додатак (примају га само борци I и II категорије) одлази 11 милиона КМ, док остало иде на инвалиднине, породичне инвалиднине, мјесечни борачки додатак који примају борци старији од 61 године и ратна одликовања.
Нико нема објашњење на константну цифру од 225 милиона КМ (последњих 10 година) и број корисника који се биолошки смањује. Ником се ни једна марка није повећала. Такође је чињеница да се и дан данас, након 20 година од рата статус борца може ријешити уз два свједока!
– Бањско лијечење имају само право породице погинулих бораца и инвалиди од 1 до 4 категорије. Нико не узима у обзир да је прошло 20 година од рата и да је демобилисани борац оболио, остарио и да му је потребан овај вид рехабилитације.
– Стипендије за студенте су више него забрињавајуће, с обзиром да дијете ветерана (јер му је отац имао среће да сотане жив и неокрзнут!) нема НИЈЕДАН БОД приликом критеријума за додјелу стипендије.
– По питању запошљавања, Закон о правима бораца (члан 36.) никада није поштован! Напротив, приликом запошљавања предност имају породице пгинулих бораца и демобилисани борци, али постоји ограничавајућа околност, а то је да Уставни суд Р.Српске не познаје ту предност, сматрајући је видом дискриминације при запошљавању!
– Да ли је дискриминација борачки додатак који је подијељен на мјесечни и годишњи ниво, односно подјела на борце старије од 61. године живота и млађе?! Ако није постојала подјела у рату на године, него само на способне и неспособне, зашто постоји данас на оне који су стари 61. годину и млађе?! Једни имају борачки додатак сваки мјесец, док други имају годишње! Зар то није дискриминација једних у односу на друге?! Да ли ми у том смислу можемо поднијети тужбу том Уставном суду, јер се очигледно овдје ради о дискриминацији?
– Морамо такође реаговати на захтјеву БОРС-а за посебним и издвојеним статусом у односу на друге организације проистекле из одбрамбено отаџбинског рата. Они не могу бити посебни, јер су ту посебност својим нечињењем тотално деградирали. Њих у животу још држи једино финансијски колач, а у ствари су се читаво вријеме борили само за статус борачке организације и привилегије неколицине, а не за борачку популацију и њихова права! Само се радом и залагањем може добити ПОСЕБАН СТАТУС! Оволики број организација је у ствари обесмислио постојање БОРС-а у оваквом облику!
– Захтјев Ветерана Републике Српске и организације Част Отаџбине за амандманску допуну Устава Р. Српске “Борци и чланови породица бораца одбрамбено отаџбинског рата (1991-1995) уживају посебну заштиту у складу са законом“ је одбијен уз образложење „постојећи закон о правима бораца у потпуности заступа све категорије. Да ли овај одговор има смисла на основу горе наведених чињеница?!
– Постоји један нови моменат, а о њему није баш много разговарано. Наиме, борачки додатак је послије рата дуго времена исплаћиван за борце који су радили у јавним предузећима и био је у распону од 150 до 400 КМ на мјесечном нивоу, зависно од предузећа до предузећа. Сада долазимо у ситуацију да се ти исти борци одричу свог ратног стажа, како би продужили свој радни вијек! Не одлазе у пензију и не желе да ослободе радно мјесто за друге! Овдје би требало радити на томе да ако је неко примао такву врсту стимуланса, аутоматски се прихватио ратног стажа, јер је природно-по том основу примао значајна средства! Правно гледано, тако је! И не може се такав одрећи ратног стажа, већ мора аутоматски да иде у пензију. У супротном им тражити да врате комплетан износ борачког додатка који су примали.
Морамо се уозбиљити. Времена више немамо, а година је све мање! С обзиом да је проблема много, наш приједлог се мора свести на што мање горућих тачака, а то су:
1. Мјесечни борачки додатак
2. Бањско лијечење
3. Стипендије за нашу дјецу
Не требамо заборавити на запошљавање, али узимајући у обзир старост популације, то ће бити све теже и теже реализовати. Наш приједлог јесте да локални одбори ветерана израдом социјалне карте врше притисак на локалне управе и изнађу рјешења за најургентније случајеве. То је и до сада ишло доста споро, а у наредном периоду ће бити још теже и због помјерања старосне границе и због многих других чинилаца. Да би смо остварили мјесечни борачки додатак морамо извршити пребројавање! Најбоље би било да се инсистирамо да се пребројимо, да видимо колико нас има да смо живи и претекли! Тако ћемо доћи до тачног броја:
Пензионисаних
Запослених
Незапослених
Породица погинулих бораца
Ратних војних инвалида
и обољелих након рата
Када утврдимо тачан број и издвајања која су загарантована (225 милиона КМ) и уз помоћ Фонда који ће се пунити од акциза за гориво, продајом дуванских производа, алкохолних пића и остале високоакцизне робе, онда можемо почети да размишљамо о мјесечном борачком додатку.
Такође, посебан акценат ставити на бањско лијечење и то би било најпоштеније и најреалније. Ако не будемо у стању да остваримо ова права, онда морамо истрајати да извучемо што више за наше потомке, а ту мислимо посебно на стипендирање, студентске домове, бодовање при запошљавању.
НЕ ЗАБОРАВИМО ОНЕ КОЈИ СУ СВЕ ДАЛИ ОСИМ СОПСТВЕНОГ ЖИВОТА. НЕМА НИШТА СВЕТИЈЕ КАО ДАТИ ЖИВОТ ЗА СВОЈУ ЗЕМЉУ, АЛИ НЕМА НИШТА ЉЕПШЕ КАО ЖИВЈЕТИ ЗА ЊУ!
Закључци и правци дјеловања са Скупштине ВРС биће ускоро објављени.
Братски поздрав!
ИЗВРШНИ ОДБОР РАТНИХ ВЕТЕРАНА НЕВЕСИЊЕ